Meni za dušu

Meni za dušu i dušu onih koji mene vole (ili će tek da me zavole?)


06.06.2017.

Tvrd k'o orah

Poslije napornog jučerašnjeg dana i poslije moje izjave "sutra(to je današnji dan) neću ništa radit', samo odmaram" mogla sam i pretpostaviti da to neće biti tako i da će me jutrom odmah dočekati posao. E pa tako je i bilo. Ustanem jutros, kad imam šta i vidjeti, mama uzela da tuče orahe veli treba joj za slatka (baklave, nema drugog slatka a da ovoliko oraha treba). I šta ću, sjednem da joj pomognem. Mama ode da klanja podne, a sestra je zamijeni te nas dvije nastavismo tucati orahe. (Čudan ovaj izraz tucati orahe, ali tako je u narodu i džaba). Ona razbija/tuca, a ja vadim rijezgu. Razbija ona... Jedan se razbi odmah, drugi je trebalo više da se potrudi, treći razbi lahko ali bi šupalj, četvrti razbi teškom mukom, ali se isplatilo, peti bi toliko tvrd da je sebi prste razbila, a nije uspjela njega da razbije. I tako je ona njih razbijala, pogleda u mene i reče. Gledaj sad. Ja posmatram. Odmah sam shvatila koji je njen cilj i upravu je. Ljudi su kao orasi, neki tvrdi, neki mehki, neki šuplji, neki vrijedni. A neke jednostavno moraš baciti u kantu koliko su tvrdi. Pričamo mami našu današnju filozofiju, te ona reče: ne kaže se bezveze u narodu da je neko tvrd k'o orah. Današnji rad mi ipak nije bio težak, uz bol od čišćenja rijezge i filozofiju oraha naučih nešto novo. A i sestra reče "eto ti teme za bloga".

Meni za dušu
<< 06/2017 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
252627282930